Prvo si hteo da me poljubis u prepunom autobusu, ja sam okrenula obraz jer nisam zelela da svi vide. Htela sam da te cuvam, onako sebicno. Da nas cuvam od svih pogleda, od tudjih reci.

Onda smo postali onaj par koji stoji u zadnjem delu autobusa i ljubi se , sapuce, grli.

Bili smo oni koji se na sred ulice, ispred prodavnice, grli onako filmski. Ne zelimo da pustimo jedno drugo, a svet oko nas stoji.

Bili smo oni koji se u izlasku izdvoje od drustva i igraju kao da nista drugo ne zele tada i kao da im nije ni potrebno. Tela pomeraju, ocima vode ljubav. Mislili smo da svi samo u nas gledaju, zele da su mi. Sve devojke zele da sam ja, a svaki decko da je ti.

Sada se u autobusu ne srecemo.

Kad se sretnemo mahnemo i zivot ide dalje.

Ako i stanemo, zagrlimo se, neko grli prijatelja, a neko svoj nekadasnji svet grli cvrsto  zeleci da se ostaci ne raspadnu.